ČAGA

Brezina gljiva – čaga i njena lekovita svojstva poznata su odavno; načini njene primene u svojstvu lekovitnog sredstva bili su opisani u radovima poznatog srednjevekovnog lekara Abu Ali ibn Sina (Avicene).
U ruskom letopisu XI veka govori se o tome, kako su pomoću čaja od brezine gljive izlečili od raka usne velikog kneza Vladimira Monomaha. U XVI veku čagu su kao lekovito sredstvo koristili stanovnici Sibira, kao panaceju za lečenje mnogih teških bolesti. Brezinom gljivom lečili su bolesti želuca i creva, jetre i bubrega, rak pluća, bolesti muških i ženskih polnih organa, čireve, masirali su čajem od trava sa čagom bolne zglobove.
U priručnicima i ruskim travnicima XVIII veka sreću se preporuke za lečenje čagom bolesti sistema za varenje i malignih tumora. Uporedo sa ovim receptima, narodni iscelitelji savetovali su da se pije čaj, pripremljen od brezine gljive.
Na Dalekom Istoku i u nekim drugim regionima Rusije tinktura i čaj od čage pije se umesto običnog crnog ili zelenog čaja. Doktori su primetili, da u onim regionima, gde se pije čaj i tinktura od čage ljudi manje oboljevaju od raka.
Preporučuje se da se ovo staro lekovito sredstvo posebno primenjuje u onim slučajevima, kada je kontraindicirana operativna intervencija, hemoterapija i radioterapija. Tako je, na primer, 1858. godine doktor E. Froben opisao slučaj izlečenja teško bolesnog čoveka od raka parotidne žlezde čajem od čage. 1862. godine A. Fruht opisao je slučaj izlečenja tumora usne, koji je zahvatio i podviličnu žlezdu, čajem od čage. Doktor je prepisao bolesniku gustu tinkturu od čage za unutrašnju primenu, a takođe kompresiju sa korišćenjem tog istog sredstva. Lečenje, koje je trajalo nekoliko meseci, završilo se potpunim nestankom tumora.
U vezi sa velikim uspesima u oblasti organske sinteze, počev od XIX veka, lekari tradicionalne i narodne medicine počeli su da koriste u svojoj doktorskoj praksi različite hemijske preparate, i tek u drugoj polovini XX veka, hiljadugodišnje iskustvo narodne medicine u lečenju raka poslužilo je kao stimulans za izučavanje farmakološki aktivnih jedinjenja iz pečuraka.

Ispitivanja, koja je obavio Prvi Lenjingradski medicinski institut I. Pavlova 70-ih godina XX veka, dokazala su da čaga utiče na povećanje oksidoredukcionih procesa u tkivima, jača i povećava tonus centralnog nervnog sistema, uklanja različita pogoršanja i normalizuje funkciju formiranja enzima i kiseline u želucu i dvanaestopalačnom crevu, obnavlja funkcije holinergičkih nerava.
Ispitivanja i izučavanja svojstava brezine gljive nastavili su profesori P. A. Akimov, I. K. Bulatov; kao rezultat tih ispitivanja ekstrakt brezine gljive uveden je u medicinsku praksu.